Thompson, Hipodrom, Zagreb, Josip Rašić, Sinj – još su uvijek pojmovi koje po Imotskom i Imotskoj krajini možete čuti. Sve je započelo u Imotskom prošloga ljeta s impresivna dva koncerta u prelijepom Gospinom docu. Prvi nastup Thompsona nakon duge pauze, pa Dugopolje, pa eto nedavno i Zagreb, a sada Sinj.
Nema tko ne govori o tome – tko je bio na Hipodromu, tko će ići u Sinj. Jeste li vidjeli našeg Josipa Rašića kako, i pored primanja infuzije, pjeva svim srcem i plućima onu Thompsonovu “Moj dida i ja”? Hoće li Josip na Hipodrom u Sinj? Gdje je, priprema li se? Što mu ono pokloni Sandra Perković, supruga Thompsona
Naš Josip opet će biti zvijezda koncerta, čuje se u svakom imotskom kafiću. Eto, mi se potrudili vidjeti gdje je i što trenutno radi Josip Rašić, koji – doznali smo – za nekoliko dana slavi trideseti rođendan. Odmah tamo iza sinjskog koncerta i “Oluje”.
Imoćanin čiji je videoisječak iz šatora za hitne slučajeve na Hipodromu u Zagrebu, kada je primao infuziju i pjevao “Moj dida i ja”, prijatelja dva… samo na web stranici legendarnih Imotskih crnjaka skupio ni više ni manje nego milijun i pol pregleda.
– Alo, je l‘ to Josip?
– Je, ‘ko je?
– Braco Ćosić.– Eeee, legendo, di ti dođe do mene! Mora bit da ću osvanit u novinama.
– Je, majstore. Pa di si, šta ima Ti se osokolio, nećeš više sa svakim ni pričat otkad si posta zvizda Thompsonovog koncerta.
– Ma ko!? Ja Ma koja zvizda! Vidiš da radim po zvizdanu, daleko od kuće i Imotskog. I to na Lopudu, Dubrovački akvatorij. Zarađujem, sezona je, a ja sam ti ode poznatiji nego u Imotskom. Već nekoliko godina sezonski radim cili sedmi i osmi misec, upadne i deveti.
‘Vozin turiste nekin autićima‘
Vozim ti turiste s autićima na neku plažu. Nije baš teško, ali, brate, vruće. A jesi li vidio kako me trefilo u Zagrebu? Poslali visok račun za onu intervenciju u onom šatoru, ali brate – svaka čast Marku i organizatorima koncerta, oni podmirili dug. Moga sam nastradat.
– Pa zaslužio si, moj Josipe! Promovira si koncert na najlipši način – onako u nesvisti pivaš iz svega grla “Moj dida i ja”. Mora da je i did legenda
– Ma to mi je najdraža pisma, a najdraži pivač Thompson! Pivan mu pisme od svoje pete godine, znam svaku napamet. Ali ova o didu je najdraža. A did po materi je Hercegovac, pa i to ima težinu, razumiš? S obe strane granice se piva, razumiš?
– Nego Josipe, kako živiš tu na Lopudu? Čime se zabavljaš – strankinjama, kupaš se?
– Ma jesam vraga! Sve je plaćeno, a vrimena malo. Cili dan radiš, a onda pridvečer… Je da ima cura, ali, brate, meni ti je draže tunju – znaš, udicu i silo – i ajde u ribu. Ja san ti ode najpoznatiji ribič u akvatoriju. Evo, poslat ću ti slike pa gledaj.
Oš zubaca, šefa dubina, oš komarču, oš lubina Naučio se ja ko dite loviti onde doli na našoj Vrljici, pa ostalo u krvi. Pa lovio san i na Prološkom blatu. Ljubi me riba, brate, to ti je moj hobi. Imam sve dozvole i ulovim svaki put kad bacim udicu.
‘Zdrava je ova imotsko-hercegovačka glava‘
– Bravo, majstore! Ali oćeš li u Sinj na koncert?
– Da oću li ići? Pripremam se s ekipom odavde u Sinj. Živim za to! S Lopuda sam i sa ovom ekipom iša u Zagreb, pa smo govorili: ‘Danas na moru, sutra na Hipodromu.‘
– A Josipe, ono u Zagrebu, je li ozbiljno nešto?
– Ma izgledalo je, ali fala Bogu, zdrava je ova imotsko-hercegovačka glava. Ja san ti prije koncerta popio jednu pivu, pa tamo po sredini koncerta i drugu, pa se raspiva. I onda mi se zamantalo. Srićom, šator sa doktorom bio tridesetak metara blizu, došla interventna napraviti mista za mene.
Dobio infuziju, ali kako su mi gledali neku simetriju lica, nisu bili zadovoljni, pa sa mnom u veliki stacionar, isto blizu Hipodroma. I tu sam primio infuziju, ali nisam najbolje reagira na neka ispitivanja i mislili su da je moždani udar.
‘Pivat će mi Čavoglave, a ja u bolnici‘
Onda sa mnom u Sestre milosrdnice na CT, pregledi, ispitivanja… ma ni đava mi. Sve zdravo, nema nikakvih buba u glavi. Govorim doktoru: “Daj, brate, pustite me, sad će mi pivati Čavoglave, a ja u bolnici.” Oni se smijali, a meni se žurilo.
– A tko je napravio onu snimku?
– Ma, ispa mi mobitel iz gaća kada su me nosili. Neka žena ga uzela i donila u šator. Sa mnom bio moj prijatelj Ivan. Kažen ja njemu dok san prima infuziju: “Srca ti, daj slikaj me, da imam uspomenu s infuzije i Hipodroma.” I on snima, a taman Marko piva moju najdražu pismu “Moj dida i ja”. I, brate, ja ti ne znan kako san ja zapiva. Došlo iznutra, ko neka energija.
‘Video sam samo materi pokaza‘
Tio se dignit, ali me drže za ruke da se smirin. I nisam ti ja da taj video nikome, nego mojoj materi. A ona opet braći, sestrama, a oni opet svojim prijateljima. I onda snimka otišla. Upali naše legende, naši Imotski crnjaci – a kada ti oni stave to, to ti leti svitom i svemirom.
– I sada Josip Rašić – zvizda koncerata!?
– Eto, brate, zvala me Sandra, žena od Thompsona, da mi se u njegovo ime zahvali, ali i u svoje, na srčanosti i velikodušnosti moje malenkosti. Ona meni da bi njoj i njenoj obitelji bila velika čast da ja dođem u Sinj na koncert. Da će mi poslat pet VIP karata, majice s potpisom Thompsona.
Kažem ja: “Sandra moja, nisam ti ja VIP. Ja sam ti doli među narodom koji piva. Daj ti meni dvi te VIP, i biće dosta.” I poslala mi dvi majice, dvi karte i Marko će mi potpisati svoj novi CD. Tako ćemo Ivan, Marinko, Maro i ja – ekipa sa Lopuda – opet zaprašiti u Sinj.
– Kako na poslu?
– Rekoše mi da sam legenda, i da mogu ići pet dana, a ne samo dva!
– A šta kaže mater i tvoji?
‘Materi srce ka bukara‘
– Materi srce ko bukara. Ponosna na mene. A tek ujci Hercegovci – ponosni. Kako sam dobio i dres od HNK Vukovar, a did po materi mi je najdraži did, rekao sam ujčevima da u kući tamo u Hercegovini uokvire taj dres i neka visi na zidu, tamo u Grubišića, u Bobanovoj Dragi. Volio sam toga dida. I rekoše mi – da je živ, da bi mi da tisuću eura.
– Josipe, brate, neloše ti i pivaš?
– Kažu mi da iman nešto u sebi, da bi moga pivat, ali ko će to. Ja san ti završio zanat za vodoinstalatera, ali, brate, vidim – nije to za mene. Jednom sam se moga udušit, nije voda za mene. Jednom me drmnila struja – nije ni struja za mene. Sada će 30. i tribat će se smirit‘, naći dobar posao, oženiti se. Znam, ima cura. Evo javljaju se, brate, ima ih čudo – najpoželjniji sam neženja.
‘40 muških zahtjeva, pa ti biraj…‘
Kažem – javlja se puno cura, ali javljaju se i dečki, ha-ha-ha-ha. Na Facebooku 300 zahtjeva, od toga 40 muških – pa ti biraj, ha-ha-ha-ha! Sada ti napiši nešto manita, ali san ti bio iskren. Samo mi pozdravi Marka Perkovića Thompsona i reci da ga volim ko rođenu mater – srce iz njedara za njega. A cura Cura mora biti naša, s kamena – reče nam u razgovoru trenutačno najpopularniji Imoćanin, Josip Rašić.
Objava Josip Rašić, zvijezda Hipodroma ponovno uz Thompsona: ‘Živim za Sinj!’ pojavila se prvi puta na Ljubuški na dlanu.